B
udite spremni da ostavite po strani svoja tradicionalna uverenja jer nauka traži i pronalazi nove metode koje vode ka budućem uspehu, u ovom slučaju – uspehu u učenju.

 


Činjenice o učenju

18. Mala deca se upoznaju s predrasudama na osnovu instrukcija, a starija deca na osnovu iskustva.

U časopisu Science Daily objavljen je članak u kome se nastavnicima daje uvid u to kako deca formiraju mišljenja o diskriminaciji i predrasudama. Kada je nekoliko grupa dece različite starosne dobi raspoređeno u različite grupe (s jednom grupom koja je diskriminisala drugu), na mlađu decu je veći uticaj imao sam komentar učitelja o diskriminatorskom ponašanju druge dece nego njihovo stvarno, lično iskustvo. Kad su starija deca pak u pitanju, ona su se oslanjala na lično iskustvo, a ne na mišljenje nastavnika.

Ovo ima izuzetnu važnost za vaspitače i učitelje, kao i za roditelje i negovatelje. Mala deca će verovati odraslima, čak i kada je to u suprotnosti sa sopstvenim iskustvom. Međutim, ovo traje kratko tokom razvoja i odrastanja. Od petog razreda, većina dece će verovati svojim vršnjacima ili sopstvenom iskustvu pre nego odrasloj osobi, čak i ako ta osoba ima značajan uticaj na njih. Pozitivne poruke i pouke o etničkoj pripadnosti i socijalnoj jednakosti najbolje se prihvataju u mlađem uzrastu i mogu imati trajan uticaj.

 

19, Učenje zasnovano na igri povećava pažnju deteta.

U studiji koju je uradio Australijski časopis za obrazovnu i razvojnu psihologiju, istraživači su detaljnije razmotrili kako učiteljeva uverenja u pogledu ranog obrazovanja utiču na okruženje u učionici. U nastavku istraživanja je učestvovala grupa učitelja i slede neki od zaključaka.

Kada učitelji imaju poverenje u sposobnost deteta da samostalno uči, odnos između deteta i učitelja je bolji. Učitelji su onda u mogućnosti da preuzmu više ulogu „moderatora” i da osmatraju aktivno učenje učenika. Učitelji su takođe uočili da kada je deci dozvoljeno da uče kroz igru, mnogo manje je vremena potrebno da se smire i posvete punu pažnju učitelju. Takođe, u ovom slučaju pažnja dece duže traje.

Učenje zasnovano na igri pomera fokus učenja od ishoda ili cilja ka procesu učenja.

 

20. Deca više nauče kada sama iniciraju aktivnost i kada u njoj aktivno učestvuju.

Radoznalost je kolevka učenja. Ako pratite dvogodišnjaka u toku nekoliko sati, gledaćete kako spontano istražuje svet oko sebe, prateći svoju urođenu znatiželju da sazna kako stvari funkcionišu, kakav im je ukus, kakav je osećaj na dodir, kako izgledaju i kako zvuče. Izuzetno je važno da roditelji ili učitelji i vaspitači budu u stanju da na najbolji mogući način iskoriste moć ove urođene i snažne radoznalosti u radu sa decom.

Centar za razvoj i učenje pruža negovateljima (roditelji, vaspitači, nastavnici, treneri) korisne savete o tome kako da što više prodube, na pravi način, rano iskustvo deteta. Jedna od ključnih tačaka jeste usredsređivanje na ovu suštinsku radoznalost kod dece. Da bi dete imalo priliku da inicira učenje, osoba koja podučava mora ostati u pozadini, podržavajući prirodnu radoznalost deteta i nudeći korisne načine za istraživanje.

Ovo se razlikuje od tradicionalnog modela nastave, gde nastavnik „deli” znanje i traži od učenika da nauči informacije.

 

21. Repovanje pomaže deci da nauče koncept mesne vrednosti cifre u matematici.

Jugozapadna laboratorija za razvoj obrazovanja (SAD) kreirala je lekciju iz matematike koja uključuje rep pesmu! Nije toliko iznenađujuće što rep muzika pomaže u učenju matematičkih koncepata. Ujednačeni ritam, kao i kadenca i rimovanje reči čine pesmu lakšom za pamćenje. Lekcija je napisana u stihovima i deca mogu da nauče pesmu, a uz to i matematičko pravilo. Ne treba zaboraviti da je i većina reklama namenjenih odraslima rađena u stihu uz adekvatnu muziku s ciljem da se ureže u pamćenje potencijalnih potrošača i kupaca.

Muzika je dokazana metoda za pomoć u učenju. Pokazalo se da klasična muzika pomaže koncentraciji, a melodije sa stihovima koji se rimuju (što je karakteristično za rep muziku) lakše se pamte nego spisak činjenica. Muzika aktivira sluh, omogućavajući detetu da koristi još jedno od svojih pet čula za učenje.

 

22. Jačanje sposobnosti dece da budu samouvereni istraživači razvija kod njih otpornost i samopouzdanje.

Jedan od najuticajnijih trenutaka za dete jeste kada shvati da negovatelj ili nastavnik veruje u njegovu/njenu sposobnost da uči. Ovo povećanje samopouzdanja aktivira već postojeće mehanizme učenja, koji su dostupni u mozgu, i unapređuje detetovu sposobnost otkrivanja novih stvari u svetu.

Učitelji i nastavnici mogu ovo da pospeše tako što će se držati po strani, pružajući mogućnost deci da sarađuju u grupama, kao i da podele razmišljanja nakon iskustva, tako da dete može da vidi šta je dobro funkcionisalo, a šta nije. Istraživanje Otvorenog univerziteta (V. Britanija) dokazuje da poverenje odraslih u dete takođe pomaže u motivisanju dece da nastave i kada neki eksperimenti ne uspeju. Neuspeh sada nije negativna stvar, već samo još jedno iskustvo u učenju.

 

Napisao